О књизи: 2019 / У мемоарској литератури сачувано је много контрадикторних сведочанстава о Пушкину саговорнику. Неки савременици су се сећали да је разговор са њим „вредио његова дела“, да је „он био душа, ревитализатор сваког разговора“. Други су тврдили да „Пушкин није произвео посебан... ефекат, говорио је мало, више о најобичнијим стварима“ и да је Пушкин „у току целе вечери избегао само један изузетан израз лица“. Заправо, у кругу њему блиских и занимљивих људи, Пушкин је био изузетно забаван саговорник, док је у великом друштву или међу људима који су били туђи и равнодушни, био повучен и ћутљив. Књига познатих пушкиниста Б.Л. Моздалевски и С.Иа. Хесен васкрсава реч Пушкина, и кроз стогодишњу маглу прошлости долази до нас, иако слаб, често искривљен, говор песника, „сунца руске поезије“, тог Пушкина, чијом последњом речју све Русија је била обучена у дубоку жалост.